Gilvazi Ištvan

Moj život

Život na Zemlji započeo sam jednog ponedeljka, u 7 sati ujutru, 27.novembra 1944.godine u Bečeju.

Od tog dana pa do danas zanimaju me novine i skupljanje iskustava. Rastao sam u mlinu „1.maj“, otac mi je bio glavni bravar, majka krojačica a ja sam bio nemirno, radoznalo dete, koje se stalno skrivalo među mašine. Živeo sam uz monotonu buku sjajnog brodskog motora koji je pokretao mašine mlina. Upoznao sam ljubav tadašnjih radnika prema redu i radu. Video sam, na žalost, preko žičane ograde,kroz suzne oči, i trenutak kada su vredni radnici odnosili nepoznatim kamionom sve te mašine u staro gvožđe.

Prvi eksperimenti

Počeo sam sa njima u jesen 1957.godine u kuhinji moje majke. Od oca sam krišom „posudio“ komad olova iz kutije za pecanje, na olovo sam stavio malo sumporovog praha, sve sam stavio u kutlaču koju sam položio u vatru šporeta. Kada se to lepo stopilo dobio sam jednu rudimentarnu diodu za ispravljanje. Uz ovo je trebao još samo kalup i rotacioni kondenzator.To se moglo nabaviti u radio klubu, zahvaljujući čika Jožefu Patakiu.

Moj prvi radio-detektor je bio gotov. Na njemu se uz pomoć slušalica mogao pristojno glasno čuti radio Bukurešt.

Elektronika mi je bila u centru interesovanja, ipak, završio sam za hemijskog tehničara.

S vremena na vreme bio sam fotograf amater, radio amater i amater astronom.

Doživeo sam trenutak kada je bečejska Narodna tehnika bila potpuno uništena, a i trenutak kada su razbivši katanac foto kluba, neke „jače zverke“ izbacile svu opremu  kluba na dvorište.

Svoj radni vek započeo sam u fabrici konzervi „Flora“ u Bečeju, gde sam dao sve od sebe da unesem novine prvo na liniji za paradajz, kasnije na liniji za sok a do kraja i u informatičkom sistemu.

Eksperimenti sa svinjskom dlakom

Negde  oko 1977 ,godinu dana sam radio u bečejskoj fabrici četki „Tisa“. Moj posao je bio izbeljivanje svinjskih dlaka za proizvodnju četkica za zube. Problem sam rešio za godinu dana a celokupna dokumentacija u pismenoj formi bila je arhivirana.

Iskustva sa računarima

Vrativši se u „Floru“ 1978.godine, sastavio sam tadašnji prvi mikroračunar.Bio je tipa Naskom 2 (Nascom-II). Godine 1979.na ovom računaru smo vršili  obračun zarada za radnike, sa 16 kilobajta memorije pisano programskim jezikom Bejzik.

U nemačkom časopisu Naskom Žurnal, objavili su deo mojih aktivnosti.Članak se može pročitati na sajtu: https://tupel.jloh.de/nascom/journal/83/07/09/text/

Nakon toga mi je informatika zaokupila interesovanja i učlanio sam se u računarski centar. Na “Aj-Bi-Emovom” (IBM) testu logike 1982.godine od 80 prijavljenih jedini sam dobio pozitivnu ocenu.

Sledilo je Aj-Bi-Emovo petogodišnje školovanje u Sloveniji. 80-ih godina bio sam aktivni član mikroračunarskog kluba, držao sam predavanja o jeziku Bejzik i učenicima i nastavnicima. Godine 1987.predlagao sam da informatika treba da postoji kao pedmet u školama. Ona je to i postala 30 godina nakon mog predloga.

Nisam okrenuo leđa ni hemiji, počev od 1989.do danas zanima me uzgajanje biljaka bez zemlje. Bilo je tu mnogo literature, eksperimenata i mnogobrojnih pokušaja. Moj cilj je bio izrada jednostavanog, jeftinog sistema koji može svako da napravi kod svoje kuće.

1990.godine počeo sam se baviti meristemskim uzgojem tkiva. Nabavio sam i za to potreban materijal. Nije mnogo vremena prošlo kada se videlo da je u našoj državi cenjeniji metak od gerbere, tako da je ovaj plan propao.

Pokušaje u Mađarskoj poslao sam u zaborav. Ono što pamtim je moj rad u jednoj segedinskoj informatičkoj  firmi. To su bile dve divne godine, sakupio sam puno iskustva koja ni dan danas ne mogu da primenim jer „TU“ nema potrebe za tim. Moja tadašnja firma „Zenon Doo“ omogućila mi je da radim u nuklearnoj elektrani u Pakši, u berzanskom centru u Pešti i na drugim znamenitim mestima za koje je firma povremeno radila.

2002.godine, kada sam video da više ne trebaju meci, vratio sam se u domovinu, gde me bečejska Flora ponovo zaposlila.Za kratko vreme izgradio sam informatički sistem sa 16 računara. Sada je upravljanje magacinom vršeno  preko Linuks operativnog sistema.

Godine 2008.otišao sam u penziju misleći na konačnu slobodu, ali bio sam lud.

U jednoj foliji od 72 kvadrata počeo sam eksperimente sa hidroponijskim uzgajanjem bilja. Zainteresovanima sam mogao ponuditi recepte za đubrivo i razne postupke gajenja. O ovome detaljnije na mađarskom jeziku na sajtu: http://hidroperlit.blogspot.com/

O poljoprivrednim i raznim drugim temema od 2002.godine pišem za temerinski časopis „Jo gazda“ a od 2008.sam spoljni saradnik i u časopisu „Magvete“ koji izlazi uz dnevne novine Mađar So.

Što se tiče ostalih novotarija, spomenuo bih izradu kućnih mlinova za žito od kojih smo proizveli 6 verzija a mogu se naći i na ručni i na električni pogon.O mlinovima detaljnije na srpskom i mađarskom jeziku na sajtu:

http://kucnimlin.blogspot.com/p/gabonamalom.html

Iz serije bio sprejeva prvi je bila tečnost od kreča i sumpora a za njom sapun od smole a iz ta dva razvio sam sumporni sapun od smole da bi na kraju proizveo i azurin od plavog kamena i amonijaka.

Čini mi se da sam 1993.počeo da pratim istraživanja o slobodnoj energiji, koju u novije vreme shvatam ozbiljnije, bar što se tiče nabavke materijala i isprobavanje ideja. Najviše me zanima Faradejev homopolarni generator, hvatanje impulsa nakon varnice i za ove ideje tražim partnere (sponzore)

Aktivni sam član udruženja bečejskih pronalazača i inovatora od 2008.godine.